“My precious… toilet paper”: Panična kupovina u doba korone

By | 09-02-2021
  • 199
    Shares
prof. dr. sc. Bojana Dinić i dr. sc. Bojana Bodroža, autorice teksta

Naučna fantastika nas je pripremila za zombi apokalipsu, invaziju vanzemaljaca, i naravno, razne pošasti. Ipak, niko nije mogao da pretpostavi da će nam zdravstveno-krizna situacija doneti ogromnu potražnju jednog proizvoda – toalet papira. Iako nema zvaničnih statističkih podataka, u novinama smo mogli da čujemo da je kupovina pojedinih proizvoda, a posebno toalet papira, porasla 300-500%, a u nekim zemljama čak 700%. U vestima od marta je navedeno da je kupovina ulja, brašna, šećera, vode, pelena i sl. porasla za 100% u samo 3 dana. Među proizvodima kojma je skočila potražnja su se takođe našla i sredstva za dezinfekciju, maske, rukavice.

Zašto ljudi u ogromnim količinama kupuju ove proizvode? Da li je to racionalno ili iracionalno ponašanje? I odkud ta opsednutost toalet papirom?

Na početku možemo odmah da razrešimo jednu dilemu – u pitanju je iracionalno ponašanje i zato se naziva paničnom kupovinom. Panična kupovina predstavlja formu samozaštitnih ponašanja u zdravstveno-kriznim i egzistencijalno ugrožavajućim situcijama. Ovakva ponašanja su poznata još od antičkog doba, ali nikada pre, ni u slučaju erupcija vulkana ili sezone uragana, nije zabeležena ovoliko izražena panična kupovina. Uzrok tome je verovatno zato što je COVID-19 pandemija većih razmera u odnosu na prethodne, ali ne samo to, ona je i prilično propraćena preko digitalnih medija što stvara jedan poseban kontekst ispoljavanja panične kupovine.

Koji su mogući razlozi zašto se javlja panična kupovina?

1. Panična kupovina nastaje usled percepcije nestašice esencijalnih proizvoda, pri čemu ta percepcija ne mora biti realna. Takođe, u pitanju može biti i očekivanje neštašice, a ne aktuelno primećena nestašica. Stoga, ljudi pribegavaju pravljenju zaliha kako bi smanjili opaženi rizik od toga da ostanu bez istih. Na taj način se smanjuje opaženi zdravstveni rizik.

2. COVID-19 pandemija predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, a ozbiljan rizik zahteva i ozbiljne, drastične akcije. Nošenje maski i rukavica, te fizička distanca, deluju kao nedovoljno ozbiljna akcija s obzirom na situaciju pandemije koja je globalnih razmera i pogubna. Ova pandemija je nešto što nemamo u sopstvenom iskustvu, i to onda zahteva drastičnije akcije, a pravljenje ogromnih količina zaliha je jedna od njih.

3. Koronavirus je još uvek nepoznanica i kada je proglašena pandemija nismo bili sigurni kakav je to virus, kako sve možemo da se zaštitimo, koje su mere u sprečavanju širenja zaraze efikasne… Ovako nejasna i nepoznata situacija izaziva strah i anksioznost, a kod nekih i paniku jer nismo u mogućnosti da predvidimo rizik, tok širenja zaraze, moguće posledice i generalno ishode širenja pandemije. S obzirom na to, pravljenje zaliha predstavlja mehanizam regulacije emocije straha i povraćaj osećaja kontrole nad situacijom. Da, mi znamo da nas gomilanje zaliha neće zaštiti od zaraze. Motivacija za gomilanjem proizvoda obično ne proizilazi iz stvarne potrebe za tolikom količinom proizvoda, te je u tom smislu pravljenje zaliha preko uobičajenih  iracionalno. Međutim, to nam daje osećaj sigurnosti, te pomaže u suočavanja sa nejasnom, kriznom situacijom. Logika koja stoji u osnovi ovog ponašanja je ta da, pošto pandemiju ne možemo držati pod kontrolom, držimo pod kontrolom ono što možemo – a to je obezbeđivanje esencijalnih proizvoda. Zapravo, pravljenje zaliha nam daje indirektan osećaj kontrole, a ne direktan, ali – daj šta daš! Uradićemo najbolje što možemo da se pripremimo za najgore.

Brojna istraživanja su potvrdila da je strah bio izraženiji na početku pandemije, pa da je vremenom opadao. I zaista, paničnu kupovinu smo mogli da primetimo upravo u ranoj fazi pandemije. Jedna grupa autora je i potvrdila povezanost između zabrinutosti zbog korone i količine ekstra kupljenih proizvoda, mimo uobičajenih potreba domaćinstva. Na osnovu ovih rezultata zaključujemo da što su ljudi više u strahu od virusa, to su više skloni paničnoj kupovini. Takođe, istraživanja su pokazala da osobe koje slabije podnose neizvesne situacije, više su anksiozne i više vulnerabilne tj. osetljive, više su pravile zalihe tokom pandemije.

4. Nejasna situacija ne izaziva samo strah, već i kajanje. Naime, u nejasnim situacijama ljudi koji se ne odluče za pravljenje zaliha se više kaju zbog toga, nego što se oni koji su napravili zalihe tome raduju. U tom smislu, vodimo se time da je bolje da se sad obezbedimo nego da nam posle bude žao što smo propustili priliku za tim.

5. U nejasnim situacijama podložni smo da sledimo ono što većina radi, po principu mentaliteta krda/stada. Ako većina kupuje ogromne količine zaliha, mi procenjujemo da bismo i mi to trebali da radimo. Ako svi to rade, naši prijatelji, komšije, svi drugi, onda mislimo da mora da je opasnost realna. To nas dovodi do samoispunjavajućeg proročanstva, tj. začaranog kruga, jer onda našim ponašanjem podržavamo paničnu kupovinu.

6. Važno je znati da je panična kupovina i jedna forma socijalnog ponašanja i to društveno nepoželjnog ponašanja koja podrazumeva nisku solidarnost. Nejasna situacija nije samo okidač za strah, već i za sebično ponašanje. Ukoliko gomilamo proizvode za sebe, time zapravo smanjujemo mogućnost drugima da dođu do tih esencijalnih proizvoda. U tom smislu, prekomerna kupovina se može smatrati socijalno štetnim ponašanjem, koje škodi drugima ostavljajući ih bez potrebnih proizvoda.

Istraživanja su pokazala da se panična kupovina povezuje s bazičnom neprijateljskom nastrojenošću, te niskom usmerenošću na dobrobit drugih. Ujedno, istraživanja su pokazala da se desničarska i konzervativna politička orijentacija, kao i socijalna dominacija, povezuju s paničnom kupovinom tokom pandemije. Zanimljivo, u jednom istraživanju s naših područja je ispitivano šta ima veći efekat na paničnu kupovinu – strah od pandemije ili sebičnost. Rezultati su pokazali da je sebičnost povezana sa paničnom kupovinom, ali ne i strah. Rezultati ovog istraživanja upućuju na to da se prekomerena kupovina u doba pandemije može shvatiti kao nedostatak solidarnosti i prosocijalnih motiva ponašanja, a ne kao strategija regulacije straha. Ipak, treba imati u vidu da postoje istraživanja u kojima je potvrđena veza panične kupovine i straha, a i to da je efekat sebičnosti u pomenutom istraživanju mali.

7. Još jedan okidač panične kupovine je nepoverenje u ljude, zajednicu, državu. Zapravo, mi ne reagujemo na virus, nego na strah od toga šta će se desiti kada svi počnu panično da kupuju. Nemamo poverenje u druge ljude da će oni biti solidarni, pa zašto bismo onda mi bili. Poverenje može biti poljuljano senzacionalističkim izveštavanjem u medijima – slike praznih polica, redova ispred prodavnica… I onda mi mislimo kako je sve razgrabljeno, pa i mi onda želimo da se obezbedimo i krećemo u pohod i samim tim, dolazimo opet do fenomena samoispunjavajućeg proročanstva.

Zašto je panična kupovina problem?

  • stvara nestašicu i potrebno je više vremena da se obnove zalihe u prodavnicima i apotekama;
  • u ruralnim sredinama je to još veći problem zbog slabije pristupačnosti;
  • nestašica može, bar privremeno, da ugrozi vulnerabilne grupe – npr. osobe u kolicima ili koje se teško kreću će morati da idu na udaljeniju lokaciju kako bi kupile potrebne proizvode; takođe, pravljenje zaliha lekova ili nekih medicinskih proizvoda ugrožava one kojima su ti lekovi zaista potrebni;
  • nestašica diže cenu proizvodima koji su u nestašici – setite se koliko su koštale maske u martu, a koliko koštaju sada;
  • gomilanje zaliha dovodi do većeg bacanja hrane.

I za kraj, zašto baš toalet papir? Toalet papir je postao simbol korona krize. Postoji nekoliko razloga koji se pominju u literaturi zašto je on prvi na listi porasta potražnje tokom pandemije:

  • na bazične potrebe ne obraćamo pažnju kada je sve ok; ali, kada se suočimo sa opasnošću, naš fokus se prebacuje na bazične potrebe, pa tako hrana, voda i higijena postaju prioriteti;
  • toalet-papir je metafora bezbednosti i podseća na dobru higijenu koja je imperativ u doba COVID-19 pandemije;
  • u situaciji u kojoj su zaštitne maske rasprodate, baš kao i sredstva za dezinfekciju, svako uzima ono što još može od higijenskih sredstava;
  • upadljivije je da nema toalet papira na rafovima pošto dolazi u većem pakovanju; pre ćemo primetiti da nema 50 pakovanja toalet papira nego 50 konzervi s hranom, a što je nešto veće, to deluje važnije.

Verujemo da ovo nije poslednja zdravstveno-globalna kriza sa kojom ćemo se sresti. Šta možemo naučiti iz ovoga kroz šta smo prošli?

Kako se postaviti sledeći put da sprečimo paničnu kupovinu?

 Kao pojedinac…

Najpre, treba biti informisan o samoj opasnosti (npr. kakav je to virus), kako možemo da se zaštitimo, kakvi su zdravstveni rizici i sl., i to iz izvora od poverenja. Ne treba se informisati na društvenim mrežama, već iz zvaničnih izvora kao što je Svetska zdravstvena organizacija. Preporučuje se i smanjenje praćenja informacija preko društvenih mreža, a i generalno. Slike praznih polica i redova pospešuju našu zabrinutost i uplašenost, što nas motiviše da i mi panično kupujemo i onda zaista dolazi do nestašice.

Treba imati na umu da kupovina velikih količina esencijalnih proizvoda samo kratkoročno doprinosi smanjenju straha i anksioznosti. Sledeći put kad se nađemo u situaciji da gomilamo stvari treba da se zapitamo: Koliko toga mi zaista treba za dnevne potrebe?

Možemo ograničiti sebe na jedan dodatni proizvod po kupovini ili po osobi u domaćinstvu, ali ne više od toga. To možemo uraditi kao porodica, u dogovoru. Ipak, treba izbegavati da cela porodica ide zajedno u kupovinu, jer prisustvo cele porodice nameće potrebu za većom kupovinom.

 Kao zajednica…

Umesto da razmišljamo na način „šta ja mogu da uradim da preživim“, potrebno je podsticati zajedništvo i okrenuti se logici „šta mi možemo da učinimo da ovo preguramo zajedno“. Ovakav pogled na situaciju podrazumeva da razmišljamo o sugrađanima koji nisu u prilici da kupuju u bilo koje vreme zbog posla i sl., te na zdravstvene radnike i stare, i da ostavimo esencijalne proizvode i za njih. Na ovaj način se štiti kolektivno mentalno zdravlje i blagostanje. Ako zamislimo da smo svi u ovome zajedno i to na duže staze, to pospešuje našu društvenu odgovornost.

Kao donosioci odluka i mediji…

Mediji bi trebalo da strogo vode računa o načinu na koji izveštavaju o količinama proizvoda u prodavnicama, ali i da promovišu solidarnost i naglašavaju negativnu stranu panične kupovine.

Nadležni treba da šalju jasne poruke građanima, da ne dižu tenziju među građanima i ne izazivaju strah. Trebalo bi da sankcionišu bilo koju lažnu vest i glasinu u vezi sa nestašicom. Ukoliko je zaista nestašica, nadležni treba da regulišu količinu proizvoda po kupcu u skladu sa procenom realnih potreba.

Iako pravljenje prekomerenih zaliha može voditi u isto to ponašanje kod drugih, isto mogu  i akt solidarnosti i velikodušnosti. Stoga, hajde da inspirišemo druge na zajedništvo i solidarnost, umesto na sebično gledanje sopstvenih interesa. Pokazali smo da to možemo – u roku od samo jednog dana od uvođenja zabrane kretanja građani su se organizovali da pomognu onima koji nisu bili u mogućnosti da obave dnevne aktivnosti poput nabavke, plaćanja računa i sl. Ovaj naš resurs i potencijal treba da negujemo i dalje, te da ga se setimo sledeći put kad se suočimo sa krizom.

Predavanje na „Noći istraživača“ u vezi s temom možete pogledati ovdje.

Autori Psihološkog prostora koji preporučuju članak: Danijel Turkan, mag. psych., doc. dr. sc. Domagoj Švegar, Hana Mehonjić, mag. psych., Ivana Blašković, univ. bacc. psych., Sandra Zgodić, mag. psych., Matea Jukić, mag. psych., Jasmila Talić-Kujundžić, mag. psych., Tajana Ninković, mag. psych.

Članak možete prokomentirati na našoj FB stranici:

Planeta se suočava s pandemijom smrtonosnog virusa, zombi apokalipsom, invazijom vanzemaljaca! Panika vlada svuda oko…

Objavljuje Psihološki prostorUtorak, 9. veljače 2021.