„Razmišljala sam nešto…“ „Da?“ „Jesam li ja normalna?“ „Ha?“ „To je bilo pitanje.“ „Shvatio sam.“ „Na koje ti trebaš odgovoriti?“ „Ja?!“ „Da, ti!“ „Zašto ja?“ „Pa ti si psihoterapeut, to je tvoj posao.“ „E pa nije!“ „I da nije, plaćam te, tako da izvoli mi odgovoriti.“ „Neću.“ „Zašto?“ „Jer je pitanje glupo.“ „Kako to misliš?… Read More »
Znala sam da je naša ljubav posebna. Nisam jedna od onih koji shvate tek kad izgube. Znala sam vrlo rano. Toga sam postajala svjesna u trenucima kada bi tvoje oči duboko zaronile u moje, a moje u tvoje. U trenucima kada nismo znali gdje smo, a nije bilo ni važno jer je prisutnost drugoga bila… Read More »
Kako godine prolaze, to mi glavom sve češće prolazi misao da su neki ljudi jednostavno rođeni s tugom u venama. Ona je krv, ona je srž njihova života. Često osjećam sram i krivnju što me usamljenost prati poput sjene čak i kada mi najvažnije osobe u mom životu verbalno i neverbalno iskazuju ljubav. Znam da… Read More »